Moja duša i razgovor sa Bogom

Ništa gore nema nego kad nekoga pustiš pod svoju kožu, veruješ, veruješ u sve, taj neko se lagano provuče do tvog srca, iščupa ga i zgazi.
Na jednom sam si sa Bogom, i pitaš, šta se desilo, a Bog ti stavi ruku na rame i kaže prošao si jedno veliko iskušenje, pustio si zlo mnogo blizu, ne daj dušu i srce olako svakom. Zlo ima mnogo lica i nikada ne spava, ne spavaj ni ti,
evo ti novo srce, čuvaj ga, neka spava za sad, probudiće se, kad za budjenje dodje pravo vreme.

© 2013 Sladjan Sindjelić

Коментари